„To je onaj drkadžija bez zuba iz Sanderlenda“,šapnuo sam joj.
„Bas ima muda da se pojavljuje ovde.Ili je hrabar ili je totalno lud.“
Kupili su čaj i hamburger i krenuli ka svojoj ekipi.Na nesreću,već su ih usnimili Čelzijevi momci.
„Zdravo lajavi“,preprečio mu je put neki Čelzijev fan.Uneo mu se u facu,tako da je ovaj ispustio piće i hamburger(što mu verovatno bilo najbolnije) i pokušao da pobegne.U sekundi su obojica bili opkoljeni.Iki je zapazio metež i prepoznao bezubog pedera.
„Da vidim kako ćes da se izvučeš iy ovoga“,nasmejao se“nisi mi baš pričljiv.“
Njih dvojica su stajali kao kipovi.Gledali su u zemljuda se ne bi susreli sa nečijim pogledom.Ličili su na vijetnamske seljakekoji čekaju da im američki metak prosvira glavu.
„Vreme je za osvetu“,rekao je Iki podrugljivo,ali pojavili su se panduri odvodeći Sanderlendov dvojac na relativno bezbednije mesto.Mendi i ja smo ih pratili i smestili se iza njih.
„Šta bi sa tobom“,pitao je jedan od njegovih ortaka“curi ti krv iz nosa.“
„Čelzi me je zaskočio“objasnio je.“Ima ih na stotine gore.“
Potapšao sam po ramenu i on se okrenuo „Sećaš me se?“
„Ne,zar bi trebalo“rekao je obazrivo.
„Vidiš ja sam Čelzijev navijač i bio sam kod vas u avgustu i ako se sećaš bio si prilično nestašan.“Prebledeo je u sekundi.“Ovde ima mnogo ljudi koji bi voleli da te pridave.“
„Kako znaš da sam to bio ja?“reče tražeći slamku spasa.
„Znam po tvojim zubima ili bolje reći njihovom nedostatku,a za sat vremena ćeš ostati i bez to malo zuba.“
Progutao je knedlu,brišući lice rukom,ostavljajući krvav trag po obrazu.
Još uvek ga nisam udat+rio.bio sam sa ribom.Pokušao je da probudi dobro u meni.
„Možeš li da me izvučeš odavde“,močio je.
„Nema šanse,batine će dobiti svi koji su sa tobom.“
Nastavio sam da ga podjebavam do kraja tekme,govoreći mu svakih pet minuta koliko ima do kraja.Na kraju utakmice smo svi krenuli ka jedinom izlazu.Čelzi se sada otvoreno ubacivao medju Sanderlendove navijače.
„Daj ortak pomozi mi molim te,nisam mislio ništa loše u Sanderlendu.Samo sam se zajebavao.“
Izgleda da sam mu sad ortak.
„Ne brini i Čelzijevi momci se samo zajebavaju.“
Smejao sam se najzlobnije što sam mogao,uživajući i njegovoj agoniji.Njegovi ortaci su dobijali udarce celim putem do stanice,a on se pribijao uz mene i Mendi.Fajt se osećao u vazduhu,pomešan sa smradom konjske balege i dimom od hot doga.Konji su trčali na sve strane,razbijajući desetine gerilskih napada na traumatizovane Sanderlendove naviče.Mom“najboljem ortaku“ jabučica u grlu je poskakivala kao ping pong loptica,dok smo prilazili stanici.Svaki čas sam mu se unosio u lice,smejući se.Oči su mi bile pune suza.Konačno smo stigli do ulaza u stanicu.Bio je bezbedan osim ako Iki sa svojim momcima nije postavio staničnu zasedu.Dodirnuo sam g a,a on me je pogledao sa strahom u očima.
„Neka ti je sa srećom ,putuj bezbedno.“
Klimnuo je glavom,još uvek nesiguran šta ga sledeće čeka.
„Još nešto“viknuo sam za njim,“Jezik za zube!“